Nova saznanja o kretanju stanovništva u Srbiji i ekonomskim migracijama van zemlje nedavno su predstavila četiri istraživačka tima, pobednici projekta „Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije“. Podaci pokazuju da su Tutin i Novi Pazar trenutno dve opštine sa najizraženijim trendom depopulacije.

Marija Drobnjaković iz Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ kaže za RTS da je poražavajuće što je južni i jugoistočni deo Srbije gotovo prazan, dok je sve koncentrisano u Beogradu i Novom Sadu – u Podunavskom i Pomoravskom pojasu.

Razgovor Tijane Jevtić sa Marijom Drobnjaković, Irenom Cerović i Aleksandrom Bauranovim

Irena Cerović iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj kaže da je ekipa Instituta „Biosens“ analizom agregiranih i anonimizovanih podataka mobilnih operatera posmatrala kretanje stanovništva u Srbiji.

„Došli su do saznanja da su Tutin i Novi Pazar trenutno dve opštine sa najizraženijim trendom depopulacije, što se u zvaničnim podacima još ne vidi“, ističe Cerovićeva.

Drugi tim – „Infostud“ je stavio na raspolaganje podatke iz svojih baza da bi razumeli kretanje ponude i tražnje poslova u inostranstvu.

„To nam daje detaljnu sliku o tome šta se dešava u kretanju stanovništva. Ovakvom primenom podataka možemo da saznamo ko se kreće, gde se kreće, u tačnom vremenskom trenutku kada se proces dešava“, objašnjava Cerovićeva.

Naglašava da ćemo verovatno jako teško preokrenuti demografsku sliku – to je gotovo nemoguće.

„Važno je da sve što planiramo u javnoj sferi prilagođavamo novoj demografskoj realnosti, stanovništvu koje je sve starije, sve urbanije i pomalo sve bogatije“, navodi Cerovićeva.

Ističe da je važno i da se mnogo više ulaže u ljudski kapital – u ostvarenje potencijala svakog stanovnika.

Deset odsto akademske populacije napustilo Srbiju

Doktorand Harvard univerziteta Aleksandar Bauranov kaže da su pomoću podatak sa Fejsbuka analizirali koliko ljudi odlazi, a koliko se vraća u Srbiju.

„Našli smo da se od oktobra u Srbiju vratilo oko 120.000 ljudi, što je posledica pandemije. Biće zanimljivo da vidimo koliko će ljudi zaista ostati u zemlji“, ističe Bauranov.

Naglašava da su došli i do jednog poražavajućeg podatka – da je 10 odsto ukupne akademske populacije napustilo Srbiju.

„Našli smo i jedan zanimljiv podatak – da su naši istraživači produktivniji ukoliko rade sa istraživačima u inostranstvu jer imaju pristup fondovima. To znači da ukoliko nađemo način da povežemo ljude iz Srbije sa ljudima u inostranstvu, možemo da doprinesemo poboljšanju akademske slike“, objašnjava Bauranov.

Ističe da planira da se vrati u Srbiju, ali ne zna tačno kada.

Traži se inovativno rešenje

Marija Drobnjaković kaže za da su svi timovi imali isti zadatak – da nađu načina kako da se iz jednog drugačijeg ugla sagleda proces depopulacije u Srbiji.

„Depopulacija nije nov proces na našim prostorima, ali tražilo se inovativno rešenje, što je prepoznato kao imperativ današnjice“, objašnjava Drobnjakovićeva.

Kaže da je tim sa Geografskog instituta akcenat stavio na prostornu komponentu procesa depopulacije.

„Želeli smo da nađemo način kako da precizno identifikujemo proces depopulacije, kako da delimitiramo depopulacijom zahvaćene prostore u Srbiji i da ukažemo na neke faktore koji utiču na pojavu, intezitet i prostornu ekspresiju procesa“, ističe Drobnjakovićeva.