Gurgusovačka kula izgrađena je na mestu starijeg turskog šanca koji je podignut u 18. veku.
Taj šanac postavljen je kako bi se nadgledao grad, a u periodu od 1842. do 44-te ovaj objekat preuređen je i stilizovan kao vojni objekat.
Ukoliko niste znali radove na uređenju Gurgusovačke kule predvodio je čuveni Franc Janke.
Franc Janke (1790-oko 1860) je bio habzburški inženjer i arhitekta rođenog Slovaka, koga je Uprava za javne radove grada Beograda pozvala u Srbiju da projektuje nove, savremene zgrade u stilu koji je doličio Srbiji 1830-ih.
Gurgusovačka kula sa dva sprata bila je četvorougaona u osnovi. Za sprat vodilo je spoljno stepenište, a oko samog objekta bila je podignuta visoka palisadna ograda.
GURGUSOVAČKA KULA – TAMNICA
Pre završetka gradnje funkcija ove zgrade promenjena je i Gurgusovačka kula postaje tamnica. U njoj su zatvarni politički protivnici dinastije Karađorđević, a među zatvorenicima bio je i Jovan Mićić, prijatelj Miloša Obrenovića.
Takođe, u tamnici su boravili i učesnici u Tenkinoj zaveri 1857. godine, istaknuti politači i članovi Drćavnog sovjeta – Raja Damnjanović, Stefan Stefanović Tenka i Paun Janković.
Tenkina zavera je bila zavera koju je zajedno sa nekoliko članova Državnog saveta u jesen 1857. organizovao Stefan Stefanović Tenka sa ciljem da se ubije knez Aleksandar Karađorđević. Nakon otkrivanja neuspele zavere, zaverenici su najpre osuđeni na smrt, pa pomilovani na doživotnu robiju. Knez je iskoristio zaveru kao pokriće za državni udar u kome je ucenama smenio gotovo sve nelojalne članove Državnoga saveta. Pošto je knez bio austrofil opozicija je uspela da zainteresuje rusku, francusku i tursku diplomatiju da se umešaju, pa je Porta kao komesara poslala Etem-pašu sa ciljem da obezbedi poštovanje ustava. Nakon Etem-pašine misije knez je bio primoran da oslobodi zaverenike i da smenjene savetnike vrati u Savet. Kriza ustavobraniteljskoga režima tada je dostigla vrhunac.
SPALJIVANJE KULE
Kula je spaljena 1859. godine po tadašnjem nalogu Miloša Obrenovića. Taj čin desio se tačno 17. januara.
Gurgusovačka kula obnovljena je posle srpsko-turskih ratova.
Jedino je zid sačuvan od prvobitnog izgleda kule, gde se tačno vide otvori za puške, kao i ulazna kapija. Vredno je istaći da je kulu do 1959. godine koristila vojska.
GURGUSOVAČKA KULA KAO LETNJA POZORNICA
U letnju pozornicu ovaj objekat je preuređen 1965-te, a danas je potpuno sređen i priveden nameni.
Gurgusovačka kula je revitailzovana u višenamesnki prostor za kulturne, zabavne, i druge javne događaje u Knjaževcu i veoma je posećena za vreme održavanja raznih manifestacija.
Projekat ,,Ja volim Knjaževac“ sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac u 2022. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
