Brnabić je istakla da je edukacija ključ uspeha jednog društva u 21. veku, i dodala da je u prethodnih nekoliko godina mnogo toga učinjeno kako bi sistem obrazovanja bio bolji.

Premijerka je navela da je ta konferencija inicirana kako bi se sumirale urađene sistemske stvari koje omogućavaju da se bolje sagleda obrazovni sistem, ali i to šta je potrebno menjati i koji su problemi.

Prema njenim rečima, u poslednjih šest godina, uz pomoć finansijskih partnera, pre svega Svetske banke, učinjeno je mnogo toga kada je reč o infrastrukturi u sistemu obrazovanja, u šta spada i izgrađenih 4.800 novih mesta u predškolskom obrazovanju.

Međutim, moramo raditi na daljoj izgradnji infrastrukture u predškolskom obrazovanju jer su neki objekti maksimalno popunjeni, naglasila je ona i dodala da je mnogo uloženo i u opremu za predškolsko obrazovanje, kao i za njeno osavremenjivanje.

Premijerka je napomenula da je fokus bio i na prebacivanju zaposlenih u prosveti sa ugovora na određeno na ugovore na neodređeno vreme, navodeći da je 2.500 vaspitača i 17.000 nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama već zaposleno na neodređeno.

Ona je ukazala na to da je raspisan i šesti krug zapošljavanja u prosveti, koji podrazumeva da će osnovne i srednje škole u narednom periodu raspisati javne konkurse za 2.863 radna mesta.

Najveći pomak učinjen je u osnovnom obrazovanju, gde je samo za povezivanje na brzi bežični internet izdvojeno 60 miliona evra, predočila je Brnabić i najavila da će ovaj projekat biti završen 2023. godine, budući da je od 1.800 školskih objekata 1.600 već povezano na bežični internet.

Prema njenim rečima, to je omogućilo i da se uvede i eDnevnik, koji omogućava roditeljima da mogu da prate rezultate svoje dece, ali i lakšu komunikaciju nastavnog kadra i roditelja.

Digitalizacija je doprinela tome i da 50 odsto upisa u školskoj 2021–2022. godini bude završeno elektronski, napomenula je ona i podsetila na to da je 2017. godine uvedeno Programiranje i računarstvo od petog razreda osnovne škole, kao i da su uvedeni digitalni interaktivni udžbenici.

Takođe, kako je navela, uveden je i Digitalni svet od prvog razreda, ali i Osnove veštačke inteligencije, što našu zemlju čini jednom od 11 zemalja u svetu koje su to do sada uradile.

Digitalizacija je pomogla i u procesu male mature prošle godine, ocenila je premijerka i predočila da prvi put nije moralo da se razmišlja o bezbednosti testova.

Ona je, kada je reč o srednjem obrazovanju, ukazala na to da je povećan broj specijalizovanih IT odeljenja, uz napomenu da je od 2019. godine uvedeno dualno obrazovanje, što se pokazalo kao dobar odgovor na nezaposlenost mladih.

Dualno obrazovanje smo 2021. godine preneli i na visoko obrazovanje, pri čemu više od 4.000 studenata pohađa studije po ovom modelu, precizirala je premijerka i pozvala privrednike da se još više uključe u dualno obrazovanje.

Brnabić je, kada je reč o visokom školstvu, prenela da je planirano da se krene u izgradnju dodatne infrastrukture, što podrazumeva i umetničke fakultete, uz podsećanje da su u prethodnih sedam godina otvorena četiri naučno-tehnološka parka.

Ambicije su i dalje velike i potencijal koji imamo, a koji možemo da ostvarimo dodatnim ulaganjima, jeste nešto što će nas pozitivno iznenaditi u narednim godinama, ocenila je predsednica Vlade.

Ona je predočila da je kroz JISP spojena čitava prosveta sa tržištem rada, te se sada može videti kako se učenici ili studenti zapošljavaju nakon završenog školovanja, koliko čekaju na zapošljavanje, kolika je prva plata, da li se zapošljavaju u oblasti za koju su se školovali ili neku drugu.

Država će prema podacima u JISP-u donositi strateške odluke kako ćemo dalje unapređivati naš sistem prosvete, zaključila je Brnabić.