Badnje veče

Broj pregleda

Nakon večernje službe u Crkvi Svetog Đorđa, u ponedeljak, 6. januara, na platou Doma kulture u Knjaževcu biće tradicionalno organizovano nalaganje badnjaka.  

Crkva

Večernja služba predviđena je u 16,00 časova. Nakon toga nosiće se litija do Doma kulture koja će proći centrom Knjaževac.

Inače, po dobrom starom običaju za mališane i najmlađe Knjaževčane biće priređeno lomljenje česnice.

Sedmog januara, jutarnja služba počinje u 8 časova, a večernja u 16 časova.

Badnji je dan, badnje veče pred Božić.

Legende o Božićnim običajima, mitovi o razlozima sečenja badnjaka (hrast cer čije žućkasto, suvo lišće ostaje na granama i prelep je prizor kad je šuma pod snegom), njegovo unošenje u kuće ili paljenje, ritualno,

O badnjaku se mogu naći razni podaci:

Badnjak u Srba

Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima (obavezno neko mlad) ide u šumu da seče badnjak. Skoro uvek je u pitanju mladi hrast ili cer (veoma retko, ako je takav predeo, jela ili bor). Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća „Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić“. On predstavlja živu osobu i domaćin mu se tako i obraća. U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči. Prvi udar sekirom je sa istoka. Badnjak treba iseći iz tri puta. Ponegde se treći udarac zadaje sa zapada da bi badnjak pao ka istoku i dočekuje se na rame. Negde se pak pušta da padne nepresečen u potpunosti. Tada se lomljenjem, uvrtanjem i sukanjem odvoji od korena a taj lomljeni deo se zove brada. Iver koji izleće od badnjaka ima posebno značenje. Ponegde pokušavaju da ga hvataju u vazduhu dok izleće. Iver se koristi u mnoge svrhe. Ponegde ga stavljaju među karlice „da bi kajmak bio debeo kao iver“ ili među košnice da budu zaštićene od zla ili u vodu koju potom smatraju lekovitom.

Badnjak preko dana stoji napolju (ponegde ga oblače u košulje), a uveče, pred večeru, unosi se u kuću uzritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.

Badnjak se prvo celiva i maže medom. Potom se pali i pristupa se „džaranju“. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.
Kada se za badnjak ide organizovano, ispred sela, tada se prangijama i puškamaoglasi odlazak u šumu, izabere u šumi hrast koji se prethodno osvešta i zalije vinom i medom. Pored čeza ili kočija momci jašu neosedlane konje i čine veliku veselu povorku koja glasno objavljuje svoj odlazak po badnjak.

Povezano

Zvona sa crkve Svetog Đorđa skinuta zbog reparacije

Danas slavimo Svetog Nikolu, srećna slava!

Danas je Aranđelovdan – SREĆNA SLAVA SVIMA KOJI SLAVE

Danas je Preobraženje Gospodnje

SUTRA JE OGNJENA MARIJA

Danas obeležavamo Krstovdan strogim postom

VESTI IZ KATEGORIJE

FK Timočanin i OFK Knjaz uspešni u 14. kolu, Midžor pretrpeo težak poraz!

STK Knjaževac ubedljiv protiv STK Belo Polje, slavili sa 4:0

FK Timočanin pobedio Balkanski u uzbudljivoj završnici jesenjeg dela Zone Istok

Pijana žena sa 1,98 promila alkohola u krvi izazvala udes pa pobegla sa lica mesta

Knjaževački timovi u 14. kolu Zaječarske okružne lige: Trebič protiv Sloge i Rudar protiv Omladinca

Obeležen praznik Sveti Vračevi, krsna slava mnogih srpskih rodova i lekara

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Radio Bubamara Live

Najnovije na portalu

FK Timočanin i OFK Knjaz uspešni u 14. kolu, Midžor pretrpeo težak poraz!

STK Knjaževac ubedljiv protiv STK Belo Polje, slavili sa 4:0

FK Timočanin pobedio Balkanski u uzbudljivoj završnici jesenjeg dela Zone Istok

Pijana žena sa 1,98 promila alkohola u krvi izazvala udes pa pobegla sa lica mesta

Knjaževački timovi u 14. kolu Zaječarske okružne lige: Trebič protiv Sloge i Rudar protiv Omladinca

Obeležen praznik Sveti Vračevi, krsna slava mnogih srpskih rodova i lekara