Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar, slave danas Badnji dan i Badnje veče.
Običaj je da se na ovaj dan rano ujutru odlazi u šumu po hrastovo drvo – badnjak, koji se uveče pali.
Večernja služba predviđena je u 16,00 časova, u crkvi Svetog Đorđa u Knjaževcu. Nakon toga nosiće se litija do Doma kulture koja će proći centrom Knjaževac.
Inače, po dobrom starom običaju za mališane i najmlađe Knjaževčane biće priređeno lomljenje česnice.
Na Badnji dan pod kuće posipa se slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist. Običaji nalažu i da se na ovaj dan ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami, jedu se posna jela.
Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje.
U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika. U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi specijalna večera bez mesa.
Pravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku. U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.
U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.