U ovom tekstu govorićemo o srpskim svadbenim običajima, sa akcentom na sklapanje brakova u knjaževačkom kraju.

Osim simbolike, običaji predstavljaju i odličan način da se u čin venčanja uključe i rodbina i prijatelji, a takođe, i dokaz da se do trajne ljubavi stiže preko „sita i rešeta”.

Pre stupanja u brak, odnosno kada mladenci odluče da se venčaju, u našem kraju jedno od obaveznih načela ranijih godina bila je kupovina novih cipela provodadžiji, osobi koja je učestvovala u upozavanju tog para, budućih mladenaca.

Kada smo pitali meštane naših sela zbog čega je toliko bitno da provodadžija dobije nove cipele, odgovorili su nam da kupovinom cipela provodadžiji – mladencima u ljubav bude duga i srećan.

Baka Smilja kaže da je veoma bitno kako će u periodu između veridbe i venčanja mlada biti odevena. Prvenstveno ona ne sme da nosi crninu kao znak žalosti za nekim, jer će joj prema starom verovanju brak biti tužan.

Kada već dođe do venčanja i kada svatovi uzmu mladu i krenu,  mlada treba da baci belu maramicu u koju je prethodno stavila novac, ali to mora da učini pre prvog mosta na koji naiđe kolona sa svatovima. Zašto je to tako, nismo dobili objašnjenje.

Pored maramice, koja se baca kada se krene, sito se baca nakon venčanja, kada mladenci uđu u svoj novi dom. Tada mlada uzima od svekrve sito u kom se nalazi jabuka, jabuku baca sebi iza leđa, a sito na krov kuće.

Kaže se ‚‚ukoliko se sito zadrži na krovu kuće, i mlada će se zadržati u kući mladoženje“.

Skoro sve nas zanima zašto se baš za vreme svadbe pogađa puškom jabuka. Naime, kada mladoženja krene po mladu, običaj je da tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu, onda mladoženja uzima pušku i gađa jabuku sve dok je ne pogodi, jer ne može da odvede mladu sve dok je jabuka na tom drvetu.

Baka Smilju smo pitali zašto se kiti mladina kapija i zašto je to bitno.

Mladina kapija se kiti svežim cvećkama, dekoriše se dodatno ukrasima i mašnicama. Smatra se da okićen venac treba dugo čuvati posle venčanja i treba stajati u okućnici odakle je mlada otišla. Valja ostati na tom mestu makar do mladenaca, verskog praznika u slavlje mladenaca, zašto… nismo saznali.

Takođe, čuli smo zanimljivu priču, koja nam nije potvrđena kao tačna, a ona glasi da mlada pre odlaska na venčanje prima blagoslov od roditelja i nazdravlja sa svatovima. Ona pije iz staklene čaše, a potom je baca, te ako se čaša razbije rodiće muško dete, a ukoliko ostane cela, biće žensko.

Na kraju, vredno je da spomenemo da je kod nas običaj da mladu na veridbi budući svekar i svekrva daruju zlatnom ogrlicom ili narukvicom, dok verenik daje verenički prsten. I mlada daruje mladoženjinu porodicu kada krenu kući.

(Ovi tekstovi su deo projekta “Sačuvajmo Knjaževac i običaje od zaborava“ koji je sufinansiran iz javnih sredstava Opštine Knjaževac, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Knjaževca i širem informisanju javnosti o ovom kraju)