Narodna verovanja i običaji za pravoslavni Vaskrs

Uskrs je najveći hrišćanski praznik. To je dan kada se proslavlja Hristovo vaskrsnuće.

Vaskrs je nastao od reči vaskrsnuti koja vuče korene iz staroslovenskog glagola koji je značio rasti i razvijati se. Prefiksom uz – dobijen je praoblik od kojeg se razvio današnji glagol.

Pročitajte iKrst zapis, kiša koja je padala dve nedelje i verovanje koje se čuva generacijama

Prema hrišćanskom verovanju, Hrist je osuđen u četvrtak, razapet na krstu u petak, a u nedelju je vaskrsnuo.

Zato se u našem narodu praznuju Veliki petak, onda Velika subota koja prolazi u tišini crkve, da bi uveče usledilo Vaskršnje bdenje.

U našem, pa i u knjaževačkom kraju je Uskrs naziv za ovaj praznik kod rimokatolika, dok ga pravoslavni vernici nazivaju Vaskrs.

Za Vaskrs se vezuju zaista lepi običaji u našem narodu, a u celom hrišćanskom svetu i kod Srba na ovaj praznik je rasprostranjen običaj darivanja jajima.

Vasrkšnja proslava

Kad svane dan Vaskrsenja Hristovog, u crkvama zvone zvona i najavljuju dolazak velikog praznika.

Tog dana knjaževački domaćini sa svojom decom odlaze na Vaskršnju službu, a posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima “Hristos Vaskrese!“ i “Vaistinu Vaskrese!“.

Ovaj pozdrav traje sve do Spasovdana, koji pada četrdeset dana od Vaskrsa.

Farbanje vaskršnjih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs.

Crvena boja – dobijana iz korena broča, ljuske luka, crvenog radiča.
Crna boja – bobice bazge, dud ili čađ.
Tamno smeđa boja – od kore hrasta.
Zelena – od korena koprive, spanaća ili praziluka.

(Ovi tekstovi su deo projekta “Sačuvajmo Knjaževac i običaje od zaborava“ koji je sufinansiran iz javnih sredstava Opštine Knjaževac, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Knjaževca i širem informisanju javnosti o ovom kraju)