Najveći skok cena mleka i mlečnih proizvoda u gotovo sedam godina i poskupljenje šećera zaslužni su za globalni rast cena hrane u septembru na najviši nivo u 18 meseci, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija.
Indeks cena hrane UN u korpi osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je za 2,9 odsto u septembru, što je sedmi uzastopni rast u osam meseci, i u proseku je iznosio 170,9 poena, što je njegova najviša vrednost od marta prošle godine, navodi FAO u izveštaju, objavljenom na internet strani ove organizacije sa sedištem u Rimu.
Cene mleka i mlečnih proizvoda skočile su u posmatranom mesecu za 13,8 odsto u odnosu na avgust, najviše od novembra 2009. godine, pri čemu su cene maslaca zabeležile najoštriji rast zbog smanjenja zaliha i jačanja domaće tražnje u EU.
Cene šećera su u septembru povećane za 6,7 procenata na mesečnom nivou, usled nepovoljnih vremenskih prilika u Brazilu, koji je glavni proizvodni region u svetu.
Takođe je zabeleženo poskupljenje biljnih ulja za 2,9 odsto u odnosu na avgust, čemu su doprinele više cene palminog ulja zbog smanjenja zaliha u zemljama izvoznicama i uvoznicama. Pored toga na rast ovog indeksa uticalo je povećanje cena sojinog i ulja uljane repice.
Cene mesa su ostale nepromenjene u odnosu na avgustovski nivo.
S druge strane, žitarice su pojeftinile 1,9 odsto na mesečnom nivou, dok su na godišnjem pale za 8,9 procenata.
FAO je danas, u odvojenom izveštaju, podigao prognozu svetske proizvodnje pšenice u sezoni 2016/2017. godine za 1,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji rekord, na 742,4 miliona tona, budući da su povećane procene roda žitarica u Indiji, SAD i Ruskoj Federaciji.
U izveštaju se takođe procenjuje da će Ruska Federacija preteći Evropsku uniju i postati vodeći izvoznik pšenice u svetu.
Ukupna tražnja za pšenicom će, kako predviđa FAO, biti veća sa 2,1 odsto u odnosu na 2015. godinu i iznosiće 730,5 miliona tona, uključujući znatno povećanje upotrebe pšenice slabijeg kvaliteta za stočnu hranu.
Očekuje se i rast proizvodnje pirinča, prvi put u tri godine, za 1,3 procenta na rekordnih 497,8 miliona tona, zahvaljujući obilnim monsunskim kišama u Aziji i značajnom povećanju proizvodnje u Africi.
Ukupno bi ove godine u svetu trebalo da bude proizvedeno 2,57 milijardi tona žitarica, odnosno 1,5 odsto više nego prošle godine i „dovoljno za dodatno povećanje zaliha“.
Međutim, FAO procenjuje da će se vrednost svetskog uvoza hrane smanjiti u sezoni 2016/17. godine za 11 odsto, na 1.168 milijardi dolara, na najniži nivo u šest godina, zbog manje vrednost uvoza stočarskih i proizvoda baziranih na žitaricama, što će više nego neutralisati višu vrednost uvoza ribe, voća, povrća, biljnih ulja i šećera.
(Izvor: Tanjug, Blic)
