Na nedavnom Međunarodnom boćarskom turniru „Vidovdan 2017“ u Zemunu, među učesnicima takmičenja u balotama (tzv. „slobodno boćanje“) je bilo i Sportsko udruženje boćara „Promina“ iz Knjaževca. Zanimljiv naziv kluba i podatak da boćanja ima „južnije od Smedereva“ podstaklo nas je na razgovor s predsednikom SUB „Promina“ Vladanom Čolovićem.

Kada je osnovan klub?

– Promina je osnovana 23. decembra 2016. godine. Mi smo počeli postupak registracije kao klub, ali, u tom periodu je stupio na snaku Zakon o sportu i mi dobijamo instrukcije da ne možemo tako u registraciju kod APR-a. Savetovali smo se i sa ljudima iz Boćarskog saveza Srbije. Pošto smo u ispravkama potrošili sve mogućnosti za prijavu registra, krećemo u ponovni proces kao Sportsko udruženje boćara „Promina“ i tako uspevano da se registrujemo. Registrovani smo za sve vrste boćanja i možemo da se takmičimo, ali i da radimo sa osobama sa invaliditetom, posebnim potrebama i sa penzionerima. Možemo da organizujemo i „Školu boćanja“, kao i razne kulturno-sportske manifestacije. Čim se steknu uslovi, idemo u ponovnu registraciju u klub.

Šta je Promina?

– Promina je planina u Dalmaciji, bliže Drnišu, a prostire se u pravcu Knina, gde je bilo mnogo srpskih sela i odakle su u ratu došli Srbi u ovaj kraj, Timočku krajinu, odn. Knjaževac. Ima nas dosta iz prominskih sela, te je bilo logično da udruženje to ime, a nadamo se uskoro i klub.

Teren zaboćanje još uvek nemate!?

– Improvizujemo svuda po gradu. Pre dve godine smo dopli na ideju da osnujemo klub i da ovdašnje ljude naučimo boćanju, kao novom sportu. Obratili smo se za pomoć predseniku opštine, gospodinu Đokiću, koji je dao nalog Direkciji za razvoj i izgradnju grada da uradi prijekat i nađe lokaciju za izgradnju igrališta. Po tom pitanju, sa inženjerom iz direkcije, obišli smo terene Boćarskog kluba Dalmatinac u Rumi i gospodina Kljajića. Takođe, sa predsenikom BS Srbije Milanom Mileusnićem, obišli smo i teren zemunske Altine. Dakle, prijekat za igralište je urađen i overen, ali, na tome je stalo. Da budem iskren, gledali smo neke lokacije, zajedno sa predsednicima BS Srbije i Beograda, Mileusnićem i Mandićem. Bili smo na pragu rešenja, ali je zapelo oko „imovinsko-pravnih odn odnosa“. Tražimo drugo rešenje i kako se kaže, „gvožđe se kuje dok je vruće!“. U opštini su se „malo ohladili“, ali, mi ne odustajemo.

Da li ste probali da igrate boćanje?

– Nismo, jer nemamo adekvantan teren. Naravno, boćanje smo gledali i dosta smo saznali o pravilima igre. Imamo jednog člana koji je se u Francuskoj bavio petankom i osvajao mnogo nagrada i priznanja, kako u pojedinačnoj, tako i u timskoj konkurenciji. Po njegovim rečima, nije problem igrati i rafa i volo. Ujedno, jedva čeka da radi s najmlađima, kako bi ih uputio u tajne boćanja.

Planovi?

– Pre svega, da izgradimo teren po svim standardima i ne pristajemo na bilo kakve kompromise, loše po nas. Znači: teren sa četiri staze za igru, gde bi okupili decu i sa njima započeli pravilan rad. Tako bi, na pravi način, stvarali mušku i žensku ekipu za zvanična takmičenja. Takođe, radili bi na stvaranju trenera i sudija. Naravno, organizovano bi radili i sa osobama sa invaliditetom i sa posebnim potrebama. U svakom slučaju, zadatak nam je da ovaj sport proširimo i na jugoistočnu Srbiju i da napravimo savez, sa sedištem u Knjaževcu.

(Piše: Živko Radivojević, Srbijasport.net)