Rečenice koje slede nisu pisane sa ambicijom da reše dilemu šta na trideset i kusur stepeni bolje gasi žeđ: ‘ladan šricer ili ‘ladno pivo, već da kroz jednu unikatnu manifestaciju, kao što je Šricerfest, pokažu kako Knjaževčani vole svoj grad i na poseban način čuvaju varošku tradiciju.
Elem, pre par godina ekipa Knjaževčana okupljena u UG „Manifesto“, nestranačkom, nevladinom i neprofitnom udruženju, osmislila je originalni događaj koji čini jedinstveni spoj zabave, kulture, tradicije i duha vrlo hedonistički nastrojenog naroda i dala mu ime „Špricerfest“. U Srbiji u kojoj svako mesto ima svoju manifestaciju, ovog ili onog tipa, cilj nije bio pravljenje još neke Guče, Egzita, Beer festa, već da putem Špricerfesta pokažu drugo lice Srbije, ono građansko, kulturno, vaspitano, ali i veselo i raspevano. Ono koje ne preteruje ni u čemu, ali uživa u sitnicama koje život znače, a u koje, svakako, spada i špricer, kao što su to zabeležili i u Manifestu Špricerfesta. I to sa uspehom rade od 2011.
– Tradicija proizvodnje grožđa i vina, turistički potencijali Knjaževca i okoline i te kako mogu da budu u funkciji razvoja, a jedan od načina podizanja turističke konkurentnosti svakako mogu biti manifestacije kao što je „Špricerfest“ – kaže za Danas Ivan Svetozarević iz UG „Manifesto“, najavljujući da će narednog vikenda na IV Špricerfestu biti od svačega po malo i za svakog po nešto. Naravno, najviše će biti špricera, kako Knjaževčani vole da kažu: „ladnog i mlogo’’.
Na Špricerfestu zastupljena je rodna ravnopravnost, što u praksi znači da se u brzom ispijanju i pravljenju špricera po istim propozicijama nadmeću pripadnici jačeg i nežnijeg pola. Istina, takmičenja su odvojena, ali i jednima i drugima žiri posebno odabran za tu priliku meri vreme za koje su ispijene tri čaše špricera od dva deci i napravljeno pet jednakih čaša špricera. U cilju proširenja kruga poštovalaca ovog pića, ali i manifestacije uopšte, umesto doskorašnjih pet, sada se ispija tri takmičarska špricera iz čaša od 0,2 litra. Pobednik je onaj ili ona koja za najkraće vreme ispije tri jednake čaše špricera, a svaka prosuta kap kažnjava se dodavanjem 0,5 sekundi na izmereno vreme. Uz pravila da nema prosipanja vina i sode, da se špriceri prave do granične linije vidno obeležene na čaši i da mora da sadrži najmanje 45 odsto vina, kod pravljenja špricera pobeda pripada onom koji od raspoloživih pola litra belog vina i sifona sode najbrže napravi ovo piće u pet čaša od dva deci.
Mesto špriceraškog „okršaja“ je Knjaževac, vreme subota, 14. jun. Posebne pripreme nisu potrebne, a sebi priuštite malo više vremena kako bi se upoznali sa „Malom Venecijom“ – knjaževačkom starom čaršijom na Belom Timoku čije obale spaja sedam mostova. Bio bi greh da boravak u Knjaževcu ne začinite lokalnim gastronomskim specijalitetima, jer ovde hrana „i diše i miriše“ i zalijete vinom jer vinogradarstvo i proizvodnja vina ovde datiraju još iz doba Rimljana. U prilog tome i podatak da je na arheološkom nalazištu Timacum Minus, neposredno pored Knjaževca, iskopan kip Dionisa, boga vina starih Rimljana, kao i da su se rimske legije okrepljivale kvalitetnim vinima s ovog područja pre polaska u vojne pohode.
Autor: J. Bujdić Krečković
