Od 420.000 vozača koji su u 2009. godini koristili tečni naftni gas (TNG), ostalo je još oko 230.000 onih kojima se vožnja na gas i dalje isplati.
Vožnja na gas isplati se ako je cena 50 odsto cene benzina, a od početka 2014. do danas taj odnos je varirao od 60 do čak 65 odsto. To znači da je vožnja na TNG na ivici isplativosti onima koji već imaju ugrađene uređaje u automobil, ali nikako nije isplativa onima koji tek planiraju da ih ugrade – kaže za „Blic“ Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
On objašnjava da se sve manja isplativost odražava i na servise koji se bave ugradnjom sistema za gas.
– Oni su nekada ugrađivali 20 sistema dnevno, dok im danas dođe jedva nekoliko vozača mesečno – kaže Mićović.
On za sve to krivi državu zbog akcizne politike koju vodi.
– Minimalna akciza u Evropi iznosi 15,38 dinara po kilogramu, dok u Srbiji akciza iznosi 40 dinara, što znači da je 260 odsto veća od evropske. Povećanjem akciza država je pokušala da poveća prihode za budžet, ali nije u tome uspela jer je TNG postao toliko skup da mu je samo prošle godine potrošnja pala za 10 odsto – kaže Mićović.
Pre samo nekoliko godina vožnja na auto-gas bila je mnogo isplativija, a vozačima ne pomaže ni to što u poslednje vreme cena TNG, kao i ostalih goriva, pada zbog pada cena nafte. Ugradnja plina isplati se samo onim vozačima koji mnogo voze, bar 20.000 kilometara godišnje, odnosno minimum pedesetak kilometara dnevno.
– Ugrađivanje gasa isplati se nakon 10.000 kilometara, u proseku za godinu i po dana, a najniža cena ugradnje je oko 300 evra. Tu su još i toškovi atestiranja koje se obavlja na svakih deset godina i koje košta oko 100 evra, kao i reatestiranja, koje vozači na svakih pet godina plaćaju 5.500 dinara – kaže Ivan Todorović, predsednik Udruženja profesionalnih auto-gas servisa Srbije, i dodaje da će se, ako država ne snizi akcize, zatvoriti veliki broj servisa.
(Blic)
