Prosečan račun u prodavnicama za samo tri godine pao je sa 500 na 365 dinara, kupovine su sve ređe, sve češće plaćamo čekovima.

I još svaki treći proizvod kupujemo na akcijama koje podrazumevaju popust.

– Evro je za to vreme dosta ojačao, pa je realan pad računa još veći, to jest količina kupljene robe još je manja – objašnjavaju za “Blic“ u velikom trgovinskom lancu.

Prosečan građanin gotovo polovinu mesečnih primanja izdvaja na hranu. Za potrošačku korpu potrebno mu je više od jedne i po zarade, a u dnevnoj korpi već su godinama isti proizvodi – hleb, mleko, neki od jeftinijih suhomesnatih proizvoda, jogurt i cigarete.

– Građani sve češće odlučuju da kupe proizvode trgovačkih robnih marki umesto poznatih brendova, jer su i do 30 odsto jeftiniji – kažu veliki trgovci.

Dve trećine kupaca velike nabavke obavlja jednom mesečno, dok su ranije to činili bar dva puta mesečno.

– U svim aspektima radi se na smanjenju troškova, od dolaska u prodavnicu automobilom do krajnjeg računa u njoj – kaže ekonomista Aleksandar Stevanović, konsultant mreže za poslovnu podršku.

Povratak šampona od breze
Iako smo doskora jedva čekali da na naše tržište dođu šamponi poznatih marki, usled besparice sve se više okrećemo klasicima od kojih smo bežali. Podaci trgovinskih lanaca pokazuju da je u poslednje vreme najviše skočila prodaja šampona manje poznatih domaćih marki sa mirisom breze, koprive i kamilice. Za razliku od šampiona zvučnih kompanija, nazivi ovih preparata su nepoznati, a cena litra tog šampona i tri puta je niža od 250 mililitara markiranog. Litarsko pakovanje šampona od breze može da se nađe i za 75 dinara, dok je prosečna cena poznatih šampona bar 250 dinara.

– Građani najčešće po sniženoj ceni pazare meso, koje mimo sniženja malo ko i pogleda, voće i povrće, ulje, brašno, suhomesnate proizvode. Na akcijskim sniženjima ostvari se i do 30 odsto ukupnog prometa – objašnjavaju trgovci.Čak i kada kupac ode u veliku mesečnu nabavku, kupuje proizvode na akcijama.

Sve više ljudi traži drugu, lošiju i jeftiniju klasu voća, povrća i mesa.

– Koliko je pao standard pokazuje i to što se na TV sve više reklamiraju akcije u prodavnicama – objašnjava sociolog Dragan Đoković.

Info: Blic