Bivši prvoligaški fudbalski sudija, slovenački internacionalac Miroljub Ausec (65), leti uživa u rodnom selu Podvis kod Knjaževca, gde u prirodi provodi penzionerske dane.

Selo Podvis, na osam kilometara od Knjaževca, pročulo se u nekadašnjoj Jugoslaviji po velikoj tragediji: 1. oktobra 1958. godine u rudarskoj nesreći život su izgubila 62 rudara.

Rudnik je odavno zatvoren, nekada jedno od najživljih i najaktivnijih sela u knjaževačkoj opštini, polako odumire, kao i mnoga druga.

U jednoj „kućici u cveću“, sa divnom baštom, pronašli smo Miroljuba Auseca, nekadašnjeg saveznog fudbalskog sudiju. Iza njegovog imena pisalo je – Sežana, ali malo je poznato da je ovaj bivši slovenački internacionalac rođen baš u Podvisu i da je do svoje 27. godine živeo u njemu.

– Moji deda i baba su 1926. godine iz Slovenije došli u ovaj kraj, deda je radio u rudniku Bogovina kod Bora, gde se 1928. rodio moj otac. Majka mi je iz Senjskog rudnika, i otac je radio u rudniku u Podvisu. Nesreći je umakao za pola sata! Samo tridesetak minuta po izlasku iz jame desila se strašna nesreća. A moj deda po majci čekao je da uđe sa drugom smenom… – seća se Miroljub.
Ausec je fudbal počeo da igra u lokalnom klubu Rudar iz Podvisa, kasnije u niškoj Slogi, da bi završio s pištaljkom u ruci. Počeo je davne 1973. u opštinskoj ligi, već 1977. bio je republički, a savezni sudija je postao 1982, kada je već bio u Sežani. Otkud u Sežani? Povratak korenima ili…?
– Ma kakvi koreni, jedna od onih slučajnosti koje ti odrede život. Na nagovor zeta pošaljem 1977. molbu za posao carinika u Sežani. Nisam se nadao da će me primiti, ali jesu… U Sloveniji sam i danas, ali i dok sam radio, svaki odmor sam provodio u mom Podvisu. A sada, u penziji, pola godine sam tamo a pola ovde – kaže Ausec.

DEBI: Sudio je sarajevski derbi Sarajevo – Željezničar

I supruga Vlasta, Slovenka, voli Podvis, uživa u prirodi i druženju sa komšijama i govori perfektan srpski.

Teško je sudijama u Srbiji Ausec (u sredini) tri godine sudio je Prvu ligu SFRJ Da li je bilo pritisaka na sudije u vaše vreme? – Jeste, ali ni slučajno kao danas. Ne zavidim današnjim sudijama u Srbiji. Izloženi su strahovitom pritisku klubova i medija. U Sloveniji i Italiji sudije su gospoda, sudi se pošteno, igrači im se obraćaju sa „vi“ i sa „gospodine sudija“! Meni su pretili u Trebinju da neću živ da izađem ako Leotar ne pobedi, nije lako bilo ni u Kosovskoj Mitrovici… Jednom sam u Kruševcu, kao pomoćni, isključio Zdravka Lončara, predsednika Partizana… Drugi put sam u Nišu svirao dva penala protiv Partizana i isključio Vučićevića… Bobana sam isključio na „Marakani“ jer me je psovao… Da li vam je nekada neko nudio mito? – Jednom… Ne mogu da kažem ko mi je nudio! Ne bih mogao da dokažem, bila bi moja reč protiv njegove. Radite li danas nešto u fudbalu? – Ne. Pisao sam pre dve godine Fudbalskom savezu Srbije i ponudio da pomognem u sudijskoj organizaciji, ali još čekam odgovor…

 (Izvor: Blic)