U skladu sa aktivnostima Vlade Republike Srbije na otvaranju podataka javne uprave i zakonom koji je usvojila Skupština Srbije, šifarnik adresnog registra postao je otvoren podatak dostupan za korišćenje najširem krugu korisnika bez ograničenja.
Zahvaljujući saradnji Republičkog geodetskog zavoda i Kancelarije za IT i eUpravu, šifarnik Adresnog registra može se preuzeti na portalu otvorenih podataka data.gov.rs kao i na geoprostornoj platformi Geosrbija na opendata.geosrbija.rs.
Adresni registar je osnovni i javni registar koji sadrži podatke o ulicama i kućnim brojevima za teritoriju Srbije. Uređen je Zakonom o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru, a podaci adresnog registra su javni i deo su Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.
Inicijativu za uspostavljanje adresnog registra pokrenula je predsednica Vlade Ana Brnabić, još kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Sve jedinice lokalne samouprave koje su imenovale nazive ulica u ovom projektu dobile su od Vlade sredstva za označavanje naziva ulica i objekata kućnim brojevima na terenu prema podacima adresnog registra RGZ-a.
Brnabić je tim povodom istakla da su cilj Vlade efikasne i lako dostupne usluge svim građanima naše zemlje, naglasivši da je važno da svaki stanovnik Srbije ima svoju adresu sa ulicom i brojem, na čemu se radi i što će uskoro biti realizovano.
Za te potrebe Vlada je izdvojila ukupno 240 miliona dinara samo u 2021. godini, a obeležavanje kućnih brojeva je visoko na listi prioriteta u radu Vlade, navela je premijerka.
Otvaranje podataka Adresnog registra za njegovo korišćenje od strane privrede i građana od izuzetne je važnosti jer se osigurava mogućnost povezivanja svih podataka javnog sektora, pospešuje privreda i, što je u ovom trenutku zbog pandemije možda i najvažnije, omogućava razvoj e-trgovine.
Direktor RGZ-a Borko Drašković ukazao je na to da je Adresni registar jedan od četiri najvažnija registra za efikasnije funksionisanje svake države i društva i ključni element uspostavljanja i razvoja eUprave.
On je predočio da je otvaranje Adresnog registra rezultat aktivnosti Vlade i Republičkog geodetskog zavoda na njegovom ažuriranju koje je pokrenuto krajem 2018. godine.
Zahvaljujući novim i inovativnim tehnologijama, koristeći digitalnu platformu Geosrbija i satelitske snimke veoma visokog kvaliteta, Republički geodetski zavod je u rekordnom roku evidentirao i predložio jedinicama lokalne samouprave imenovanje 63.307 naziva ulica i utvrdio kućne brojeve, precizirao je Drašković.
Važnost Adresnog registra je iz javnog sektora prva prepoznala Agencija za privredne registre, koja je započela integraciju Registra privrednih subjekata sa Adresnim registrom koji vodi Republički geodetski zavod.
Integracija ova dva registra od suštinske je važnosti za pravilno funkcionisanje registara koje vodi Agencija, čime će se obezbediti veća pravna sigurnost i transparentnost u radu privrednih subjekata.
