Ekonomija

Broj pregleda

Država može da finansira treći paket mera podrške

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da je rebalans budžeta za 2021. godinu, koji će se sutra naći na sednici Skupštine Srbije, odgovorno isplaniran jer su prioritet privreda, građani i kapitalne investicije.

Srbija, foto: pixabay
Srbija, foto: pixabay

Mali je, gostujući na Televiziji K1, istakao da država u ovom trenutku ima novca da finansira ceo paket mera podrške, dodavši da se sredstva ulažu u privredu, građane i kapitalne investicije, što su dugoročno najvažniji potezi.

Sve je stvar prioriteta. Ovaj budžetski plan nam može omogućiti ne samo rast BDP od šest odsto ove godine, već i narednih godina, rekao je ministar.

On je, odgovarajući na kritike da se budžet prekraja i da će kasnije sve doći na naplatu, rekao da to nije tačno, uz napomenu da smo, zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici od 2014. do 2019. godine, imali suficit u budžetu.

Mi imamo danas na računu 259 milijardi dinara, a 257 milijardi dinara je paket. Dakle, trenutno imamo novac za ceo paket i ne treba da se zadužimo, poručio je Mali.

Prema njegovim rečima, druga je priča kada je reč o kapitalnim investicijama, koje se planiraju na duži rok i dugoročno su isplative i one će ove godine biti 7,2 odsto BDP-a, što su do sada najveća ulaganja u infrastrukturu i javne investicije u Srbiji.

I za to imamo rezerve, pa ćemo tako jedan deo finansirati svojim sredstvima, a delom zaduživanjem, jer je to praksa svih zemalja u svetu. Osnovno pravilo u finansiranju takvih projekata jeste da to bude delom iz emisije državnih obveznica. I dalje je novac jeftin na međunarodnom finansijskom tržištu i tu priliku treba iskoristiti, rekao je Mali.

Ministar je rekao da javni dug države neće preći nivo zaduženosti od 60 odsto u odnosu na BDP i da mu nisu jasne računice da će dug ići na 70 ili 80 odsto BDP-a.

Mali je, kako bi jednostavno objasnio građanima o čemu je reč, napomenuo da se javni dug praktično stvara po osnovu razlike između prihoda i rashoda jedne države.

Ta razlika u ovom trenutku biće 6,9 odsto, rekao je on, dodavši da misli na planirani deficit u novom rebalansu, ali koji će biti nadomešten novcem koji država ima na sopstvenom računu, kao i jeftinim zaduživanjem na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala.

Ministar je ukazao na to da je veoma bitno kako će se taj novac ulagati, jer, za razliku od prethodne vlasti, novac ne ide samo u potrošnju i ne koristi se za kupovinu političkih poena, već većim delom ide u investicije i oporavak privrede.

Investiramo mnogo novca u zdravstvenu i putnu infrastrukturu. Pogledajte strukturu rebalansa – to je novac za kapitalne investicije, javne radove, izgradnju puteva i bolnica. Sve zavisi od nas, gde ćemo uložiti, rekao je Mali.

Praktično, oko 7,2 odsto BDP-a, kolika su izdvajanja iz budžeta za investicije, dajemo za rast građevinske industrije, objasnio je ministar, uz napomenu da je država spremna za iscrpljujuću borbu sa koronavirusom, ali da se ipak nada da to neće predugo da traje.

Mali je rekao i da ga više brine situacija na globalnom tržištu nego kod nas, naročito u zemljama koje su naši trgovinski partneri, jer ne znamo kako će globalna ekonomija reagovati i kada će razvijene zemlje završiti vakcinaciju.

Bez toga da otvaraju svoje ekonomije, usporava rast i naše ekonomije, dodao je on i naglasio da su paušalne ocene o nivou zaduženosti Srbije gde se pominje nivo zaduženosti od 70 i 80 odsto.

O tome pričaju oni koji su 2011. godine emitovali desetogodišnju obveznicu i prodali je po stopi od 7,25 odsto. Njihova politika je da se zaduže na dugi rok, ali da sve to sipaju u bunar i potrošnju, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, kamatna stopa na obveznice dosta govori o ekonomskoj i fiskalnoj politici države.

Danas je ta stopa na naše obveznice 1,06 odsto. Ogromna je razlika, rekao je ministar i dodao da, uz stabilan kurs i inflaciju, nema se šta zameriti trenutnoj makroekonomskoj politici Srbije.

Mali je naglasio da se vodi računa o svakom dinaru, a javni dug u odnosu na BDP i sa ovim rebalansom i sa trećim paketom mera, kao i s rekordnim investicijama u kapitalne projekte, ne prelazi 60 odsto BDP-a, što je nivo Mastrihta.

On je naveo i da Nemačka ima dug na 80 odsto BDP-a, Crna Gora preko 100 odsto BDP-a, zadužene su i Francuska, Španija, Grčka i Italija.

Kurs se nije promenio sedam godina unazad, čak ni poslednje godine naročito, a devizne rezerve su nam stabilne, nema inflacije. To potvrđuju i najveće svetske finansijske institucije poput MMF-a i izjave kreditnih agencija. Agencija Mudis nam je prošlog meseca povećala kreditni rejting, što je retkost, objasnio je Mali.

On je rekao da će ukupna pomoć privredi i građanima, zajedno sa dva paketa pomoći od prethodne godine, iznositi oko osam milijardi evra, što je 17,2 odsto BDP-a.

Ministar je, uz podsećanje na to da će se u Srbiji graditi osam auto-puteva, kao i da je za početak izgradnje metroa obezbeđen novac u rebalansu, napomenuo i da su tu ogromna ulaganja u zdravstvo.

Izdvojili smo novac za završetak rekonstrukcije Kliničkog centra u Beogradu, početak rekonstrukcije Kliničkog centra u Novom Sadu, za novu fabriku vakcina i novu kovid bolnicu u Novom Sadu, precizirao je Mali.

Odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Povezano

VESTI IZ KATEGORIJE