Projekat: Knjaževac i Knjaževčani

Broj pregleda

Knjaževčanin Stanojević jedan od osnivača Narodne radikalne stranke

Aleksa Stanojević Aca, rođen je u Knjaževcu 1852. godine i živeo je do 1947. godine. 

aca stojanovic

Stanojević je bio srpski i jugoslovenski političar, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke.

Bio je jedan od osnivačka NRS (Narodne radiklane stranke) 1881. godine.

Stanojević je bio protivnik režima Milana Obrenovića. Optužn je za učešće u Timočkoj buni 1883. godine i Čebinčevoj aferi 1894. godine.

ČEBINČEVA AFERA

Čebinčeva afera je bio sudski proces sa kraja 1894. protiv vođa Narodne radikalne stranke Ranka Tajsića, Ace Stanojevića, Alekse Žujovića i Koste Taušanovića da pripremaju navodnu zaveru protiv kralja Aleksandra Obrenovića i da na presto Srbije dovedu dinastiju Karađorđević. Afera je dobila ime po prvooptuženom Mihailu Čebincu, kraljevačkom trgovcu i kamenorescu, koji je održavao veze sa knezom Petrom Karađorđevićem i koji je po sudu priznao svoju krivicu i optužio radikale da pripremaju nasilnu smenu dinastije. Ostali okrivljeni nisu priznavali krivicu i optuživali su Čebinca da je on provokator.

Stanojević je uz svog kuma, Nikolu Pašića bio je najistaknutija ličnost Radikalne stranke. Na suđenju za Ivanjdanski atentat proglašen je nevinim.

Knjaževčanin Stanojević je više puta biran za narodnog poslanika i predsednika Narodne skupštine.

Posle smrti Nikole Pašića 1926. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora i vođu stranke.

Državni udar kralja Aleksandra i šestojanuarski režim 1929. godine nije podržao.

Na kraju Drugog svetskog rata je pristupio Narodnom frontu. Aca Stanojević umro je 1947. godine, sahranjen je u rodnom Knjaževcu uz najveće državne počasti.

Delfa Ivanić je u svojim Uspomenama ostavila zapis kako je u julu-avgustu 1930.-1931. godine u Lipiku uporno, danima uticala da Aca Stanojević ne ruši zgradu koja je danas Muzej Vuk i Dositeja. On je to planirao i kao opštinski odbornik grada Beograda u svome referatu podneo je predlog, da se radi regulacije ulice sruši zgrada Muzeja Dositeja i Vuka, a ona se zbog kulturnih razloga protivila takvoj njegovoj odluci. Na kraju ju je poslušao i obećao joj, da će se pri povratku u Beograd povući ta odluka, što se i desilo. Njeni argumenti su bili da se svuda u kulturnom svetu, ljubomorno čuvaju takvi spomenici kulture, i po cenu uređenja ulica. Navela mu je kao klasičan primer u Frankfurtu na Majni – Hajneovu viršlernicu, koju su Nemci ljubomorno čuvali i sačuvali je kao njihov kulturni spomenik, iako je bila na sred ulice. Oko ovog predloga Ace, Delfa se sa njim skoro svakog dana žučno prepirala. Dokazivala je da bi to bila velika greška i naša velika sramota, ako bi se taj predlog njegov prihvatio i izvršio. Smatrala je da bi to bio greh prema našoj narodnoj kulturi.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Povezano

VESTI IZ KATEGORIJE