TO na sajmu turizma u Beogradu

KAKO UNIŠTITI USPEŠNO PREDUZEĆE
(ili kako i zašto napraviti novo)

Turistička organizacija opštine Knjaževac poslovala je kao javna ustanova koja je imala dvostruki načina finanasiranja :

1. finansiranje iz budžeta opštine za svoju osnovnu delatnost, i
2. finansiranje iz sopstvenih prihoda kroz „gazdovanjem“ Planinarskim domom na Babinom zubu i Sportsko-rekreativnim kompleksom Banjica.

Tako je barem bilo do 7. septembra 2012. godine, kada je Opštinsko veće, u novom sazivu (URS, DS, LDP i DSS), poništilo ugovore o davanju ovih objekata na upravljanje Turističkoj organizaciji (potpisan od strane prethodne vlasti – DS, SPS, SNS, LDP). Ne bi tu ništa čudno bilo, da je Turistička loše „gazdovala“, negativno poslovala ili ne znam šta uradila.

Od 2007. godine, od kada je Planinarski dom bio u posedu ove organizacije, napredak je bio vidan, sobe su rekonstruisane, a klijentela je bila više nego zadovoljna. Kupači na bazenu bejahu puni hvale, uz opasku da je bazen napokon „pod opštinom“ i da je to pravo rešenje posle mnogo godina. Sve je to aminovao i tada vodeći DS, koji je naprasno dobio amneziju, kao i njegov „privezak“ LDP. Ali, nije to sve. Treba pogledati i ekonomske pokazatelje.

U 2011. godini na adaptaciju i sređivanje Planinarskog doma iz tekućeg poslovanja izdvojeno je 2.663.710 dinara, dok je za nabavku opreme izdvojeno 896.558 dinara. Takođe, da bi Manifestacije u kojima je Turistička bila organizator ili suorganizator, bile kvalitetno organizovane i podignute na veći nivo, izvojeno je iz sopstvenih prihoda preko 1.228.374 dinara.

Da bi slika bila jasnija, treba znati i da je opštinski budžet tada finansirao samo 3 radna mesta: direktora i dva referenta. Od ostalih 10, koji su se nalazili na teretu sopstvenih prihoda, šestoro su bili ugovoreni na neodređeno vreme (za razliku od Zdravstvenog centra, gde je u vreme „vladavine“ URS-a njih 5 primljeno na neodređeno, ali bez Ugovora o radu!?), a 4 radnika na određeno. Plate su isplaćivane na vreme, i u isto vreme, bez obzira da li je radnik „budžetski“ ili ne.

Od jedne male organizacije stvorena je firma koja je „hranila“ 13 porodica, ne računjajući radnike na javnim radovima. To je nekome smetalo: i renovirani Planinarski dom, i uspešno „gazdovanje“ bazenom i nameni privedena napuštena škola u selu Debelica (Škola paraglajdinga i slično). Možda će vremenom i nabavka bicikala za iznajmljivanje turistima nekome biti „trn u oku“, ukoliko ih (lokalne vlastodržce) na istima narod ne pošalje u istoriju…

Nije ovo kraj teksta. Postavlja se i krucijalno pitanje – zašto nešto što je bilo dobro uništiti, a novo i u startu nesigurno stvoriti (JP „Banjica“). Odgovor je jasan.

MNOGO JE OBEĆANO, A RADNIH MESTA BEŠE MALO.

Toliko o departizaciji.

DA SE NE ZABORAVI – 2012 – (bivšim kolegama sve najbolje i puno uspeha na Sajmu turizma)…