NOVI zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, nazvan Zakon o predžetvenom finansiranju, koji se od ponedeljka i zvanično primenjuje, slažu se stručnjaci i poljoprivrednici u Vojvodini, mogao bi vrlo lako da ostane samo „mrtvo slovo na papiru“.

Zakon je, kako upozoravaju poljoprivrednici, pisan kako bi branio interese prerađivača i trgovaca, a stručnjaci ističu kako sličan zakon ima samo Brazil, zemlja sa čijom poljoprivredom Srbija nije ni po čemu kompatibilna, a i sam zakon donosi samo novinu – da država garantuje da će krediti koje uzmu poljoprivrednici biti vraćeni…

– Autori od ovog zakona očekuju mnogo, a sam zakon je jedinstven jer ga nema niko u Evropi, a jedinstven je i po tome što ne donosi nikakav „svež“ novac u poljoprivredu – ističe Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine. – Zakon je pravljan na osnovu iskustava Brazila, a njihovu poljoprivredu karakterišu latifundije – veliki posedi, pa samo tri odsto vlasnika kontroliše 70 odsto plodnog zemljišta, dok Srbiju karakteriše usitnjen posed.

U poljoprivredi ove velike latinoameričke zemelje, dodaje Bugarin, radi trećina stanovništva, ali čak 85 odsto njih ne zna da koristi i nema računar, 60 odsto njih nema traktor, a prinosi su među najmanjima u svetu.

– Pitam se kako je ovo iskustvo primenjivo na prostore Srbije – kaže Bugarin. – Mogli smo, daleko lakše, da uzmemo neki od evropskih modela finansiranja poljoprivrede. Valjda težimo EU a ne Latinskoj Americi….

Miroslav Ivković, ratar iz Novog Žednika, takođe ističe kako je izuzetno nezadovoljan time što je zakon pisan tako, da ga ni prerađivači i otkupljivači ne bi tako napisali, kada bi štitili samo svoje interese.

– Kako da budem zadovoljan, kada ne definiše ono najvažnije – paritete – ogorčen je Ivković. – Imamo situaciju da su interesi finansijera proizvodnje maksimalno zaštićeni, a da mi, poljoprivrednici, treba da uzimamo zajam, a da ne znamo koliko novca treba na kraju da vratimo. Ne zna se ni po kojoj ceni će naš proizvod biti plasiran, niti na koji način će biti vrednovan. Samim tim, imamo mnogo razloga za nezadovoljstvo.

Slično razmišlja i njegov kolega Ivan Stojanović iz Titela, koji napominje kako su poljoprivrednici i dosad imali različite mogućnosti da finansiraju svoju proizvodnju, ali, da nijedan nije zaživeo.

– Imali smo priču o garancijskom fondu, o kompenzacionom fondu, o skladišnicama i javnim skladištima – nabraja Stojanović. – Nijedan od tih modela finansiranja nije dao rezultat. Hoće li ova, latinoamerička priča imati više uspeha, tek treba da vidimo…

BUDUĆA LETINA UMESTO NEKRETNINA

NOVI zakon, koji je, podsećamo, promovisan na 82. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, usvojen je pre pet meseci na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, i tada je naglašeno da se kroz njega poljoprivrednicima pruža prilika da na jednostavniji i povoljniji način dođu do kreditnih sredstava koja će uložiti u poljoprivrednu proizvodnju, tim pre što zalog za kredite neće biti nekretnine, kao što je to bio slučaj u ranijim periodima, već je ostavljena mogućnost da zalog bude budući poljoprivredni proizvod.

Izvor: Večernje novosti