Bivši prvoligaški fudbalski sudija, slovenački internacionalac Miroljub Ausec (65), leti uživa u rodnom selu Podvis kod Knjaževca, gde u prirodi provodi penzionerske dane.
Selo Podvis, na osam kilometara od Knjaževca, pročulo se u nekadašnjoj Jugoslaviji po velikoj tragediji: 1. oktobra 1958. godine u rudarskoj nesreći život su izgubila 62 rudara.
Rudnik je odavno zatvoren, nekada jedno od najživljih i najaktivnijih sela u knjaževačkoj opštini, polako odumire, kao i mnoga druga.
U jednoj „kućici u cveću“, sa divnom baštom, pronašli smo Miroljuba Auseca, nekadašnjeg saveznog fudbalskog sudiju. Iza njegovog imena pisalo je – Sežana, ali malo je poznato da je ovaj bivši slovenački internacionalac rođen baš u Podvisu i da je do svoje 27. godine živeo u njemu.
Uvek za dijalog Ausec je debitovao na prvoligaškoj sceni 1988, u derbiju Sarajevo – Željezničar. Pamti i poslednju utakmicu, Zvezda – Hajduk, 1991… – Isključio sam Binića i Mihajlovića i jednog igrača Hajduka. Bio je to rat na terenu… Kakav odnos sudija treba da ima sa igračima? – Uvek sam bio za dijalog. Recimo, često sam davao kartone Bankoviću iz niškog Radničkog. Jednom, on mi kaže: „Nemoj danas da mi daš karton“. Kažem: „Neću, ali pazi kako igraš“. Bane se držao 85. minuta a onda „uđe“ u protivnika i ja, šta ću, pokažem karton… |
– Moji deda i baba su 1926. godine iz Slovenije došli u ovaj kraj, deda je radio u rudniku Bogovina kod Bora, gde se 1928. rodio moj otac. Majka mi je iz Senjskog rudnika, i otac je radio u rudniku u Podvisu. Nesreći je umakao za pola sata! Samo tridesetak minuta po izlasku iz jame desila se strašna nesreća. A moj deda po majci čekao je da uđe sa drugom smenom… – seća se Miroljub.
Ausec je fudbal počeo da igra u lokalnom klubu Rudar iz Podvisa, kasnije u niškoj Slogi, da bi završio s pištaljkom u ruci. Počeo je davne 1973. u opštinskoj ligi, već 1977. bio je republički, a savezni sudija je postao 1982, kada je već bio u Sežani. Otkud u Sežani? Povratak korenima ili…?
– Ma kakvi koreni, jedna od onih slučajnosti koje ti odrede život. Na nagovor zeta pošaljem 1977. molbu za posao carinika u Sežani. Nisam se nadao da će me primiti, ali jesu… U Sloveniji sam i danas, ali i dok sam radio, svaki odmor sam provodio u mom Podvisu. A sada, u penziji, pola godine sam tamo a pola ovde – kaže Ausec.
I supruga Vlasta, Slovenka, voli Podvis, uživa u prirodi i druženju sa komšijama i govori perfektan srpski.
Teško je sudijama u SrbijiAusec (u sredini) tri godine sudio je Prvu ligu SFRJ
Da li je bilo pritisaka na sudije u vaše vreme? |
(Izvor: Blic)
Jedan odgovor
Samo jednom ČOVEK!!! ČOVEK JE ČOVEK AKO JE ČOVEK!!! Nacionalnost ne pravi ČOVEKA!!!