U izdanju Književnog kluba „Branko Miljković“ u godini jubileja, izašla je iz štampe nova knjiga Nebojše Đorđevića „Idiomi“.
SILE POEZIJE BIĆA
Ukrao je ovu krv/ Svaki nerv/ Filtrira vreme
/Dlake po jeziku /Lavež u ustima/
/ Filozof ili pesnik?
Filozof ili pesnik? O tome i ovom štivu kniževni kritičar Vladimir Lukač, kaže – Ovo se može odnositi na nove potrebe u mnogobrojnim svakodnevnim situacijama komunikacije, gde se u jeziku upotrebljavaju idiomi, izrazi koji su uslovljeni kulturološkim osobenostima jednog jezika. Autor istoimene knjige (Idiomi) Nebojša Đorđević, upravo u ovom štivu prepoznaje elastičnu stabilnost ovog posebnog govora – načina sporazumevanja kroz tu specifičnu vrstu efikasnosti komunikacije, lakoće prepoznatljivosti u interakcijama ophođenja. On ima svoj originalan pristup – kroz poeziju – ovoj grupi izraza čije značenje nije očigledno kada ih posmatrate kao pojedinačne reči. Usput, naslove idioma, koje sadrže pesme u drugom smislu – nastavku reči označava, samo jednim slovom sa tačkom, dajući svom radu specifičnu mističnost i težinu.
Mr filozofije Vitomir M. Stevanović u svom mišljenju o ovom štivu kaže: Autor ove knjige, Nebojša Đorđević, zabeležio je mnoge idiome u srpskom nestandardnom jeziku, uzeo kao motiv da umetnički uobliči i ukaže na njihovo postojanje u našem jeziku, bez da komentariše, šta sa njima. Nagovestio je mogućnost i potrebu da se preispitivanjem asimiliraju u standardni književni jezik, ali ostaje pitanje, kako? To nije njegova tema, ali ono što je za njega bitno jeste nastojanje da navedene idiome(a ima ih mnogo više)snagom svog znanja, talenta, umešnosti i veštine rasporedi kao jezičke izraze a u formi pesama, koji u svom stilu i obliku, odudaraju od dosadašnjeg uobičajenog pristupa poeziji – kroz četiri celine poetske zbirke „Idiomi – „Veliki prasak“, „Spiralne magline“, „Materija“ i „Antimaterija“, (večiti problem filozofije, teologije, fizike, matematike.
Podnaslovi asociraju na složenost poetovanja u kombinaciji racionalnog i iracionalnog, opažajnog i maštovitog, realnog i zamišljenog, konkretnog i apstraktnog, jedinstvenog i složenog.
Filozof ili pesnik? U dva navrata se pesnik pita – jedno od tih pitanja je u podnaslovu „Spiralne magline“. Poezija, filozofija i religija ukrštaju koplja u promišljaju sveta i pojava iako je među njima bitna razlika. One imaju nultu tačku, odakle počinje razlika. Poezija je svojevrsna filozofija i između njih nema ili – ili, već logički odnos i – i.
Originalni Đorđević u ovom štivu pokazuje visok stepen poznavanja tehnika i forme stihovanja svojevrsnog eksperimenta, čiju autentičnost sprovodi kroz četiri ujednačene celine – Veliki prasak, Spiralne magline, Materija i Antimaterija. Pesme u njima su ujednačeno filozofski iznijansiranje, kao tematski prozori kroz nepoznate svetove u transponovanim stihovima kratko – dugo – kratko, a ta dvoznačnost upućuje na autorovu veštinu. Pred nama je nesporno knjiga mudrosti poezije i lične filozofije, koja će biti korisno iskustveno štivo za sve one, koje je budu pročitali.