‚‚Ko to vuče konce“ Radmile Ivanov“, nova knjiga članova Književnog kluba ‚‚Branko Miljković“ iz Knjaževca, ovaj put sa ‚‚Naisprintom“ kao suizdavačem.
U očima zvezde, u srcu žar rane…
Višestruka simbolika poetske zbirke „Ko to vuče konce“ otkrivana kroz četiri ciklusa: „Put je Bogom dan“, „Sećanja vraćaju“, „Vodilje života“ i „Poziv na ples“, razjašnjava ranije i sadašnje preokupacije autora, pesnika Radmile Ivanov. Nesravnjiva tragedija naših sela, migracija stanovništva, spoljašnji i unutrašnji monolozi, opisi i poetsko pripovedanje predstavljaju graničnik, na koji se oslanja autor. Govori i odgovara, žedne usne ispijaju i žuč i med. Blag pogled, lepa reč iza svega, inat, prkos, ponos i pesma, pri povratku, na polje, u svet, plakalo se i pevalo istovremeno. A zatim, opuste izvori nepresušni, zarasli u travu, tragika raskućenog naroda, ali i optimizam u kome su se pomešale strane sveta, sudbina je razvrstala „prognanike“. Šta čekaju? Jesu li bili? Hoće li se vraćati? Mogu li se obnoviti odrastanje, ljubav i zvuci? Mirisi zauvek postoje, u prirodi i iskustvu. Da li je ovo san ili nečija bezazlena šala…
Njeno pevanje je iskazano u neraskidivoj, zajedničkoj vezi, višestrofno u prvom, drugom i četvrtom ciklusu, dok je u trećoj celini, ostvaren minimalizam u akrostihu. Naglašena moć opservacije pesnikinje, koja duboko ponire u objektivnu stvarnost, koja na jednostavan, ali i pesnički način saopštava razmišljanja o pojavama, odnosima, događajima, istine, stanja i zbivanja, koja se ne mogu osporiti ni kao subjektivna viđenja neknjiški, prirodno, neizveštačeno jasnim rečima pretočenim u stihove, lirska kazivanja u zbirci „Ko to vuče konce“ simbolizuju i praiskonski strah za postojanjem i opstajanjem. Onako, kad se život odmara u senci života. Senka preko svega pređe, ali sećanje ostaje. Ono spaja obale i ljude, ženu i čoveka, sve iz prizme pređenog puta, doživljenog… – kaže recenzent ove knjige Nebojša Đorđević.
Ivanova ne odustaje od takvog pohoda, bez obzira na to, čuje li šum „šapata lišća“ ili šum koraka, šum krila iz gnezda. Reči ruje, bruji vidik, odakle pesnikinja udiše autentičnosti mirisa prirode i ljubav. Ona svodi račune, zbori iz unutrašnjosti odjek upijenog, nagomilanog iskustva, žar rane i sreća doživljenog, istovreno. Klupko knjige „Ko to vuče konce“ se stihovno razmotava i namotava kroz široku dušu pesnikinje, koja će uvek i na vreme sagledati život, kroz one prave vrednosti.
Ovu knjigu potpisuju, Dragan Manić za izdavača, Adam Tomić, kao urednik, Nebojša Đorđević, kao recenzent i likovni urednik, lekturu i korekturu je uradio mrs Strahinja Đorđević, a fotografije prof. dr Saša Ivanov.
