Delegacija EU u Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ započeli su u utorak sprovođenje projekta ‘Ruralni razvoj – efikasno upravljanje zemljištem’, za koji će u naredne tri godine Unija izdvojiti 2,78 miliona evra, a Nemačka još milion evra.

U okviru ovog projekta planirane su posete pilot opštinama kako bi se predstavili Programi komasacije, čiju izradu je podržao projekat, a koji će se u ovim opštinama sprovoditi u narednom periodu. Cilj projekta je da se pomogne državi i lokalnim samoupravama u Srbiji kako da efikasnije upravljaju poljoprivrednim zemljištem. Program komasacije prezentovaće sami autori, GIZ sturčnjaci, a prisutni će imati priliku da diskutuju kao i da postavljaju pitanja kako stručnjacima i predstavnicima projekta, tako i predstavnicima Uprave za poljoprivredno zemljište, predstavnicima opštine zaduženim za komasaciju i predstavnicima lokalnog katastra.

Radionice će biti održane u periodu od 21. do 30. oktobra u opštinama: Knjaževac, Boljevac, Negotin, Svrljig, Paraćin, Pirot i Žitorađa.

 Iz ove organizacije su naglasili da Srbija mora efikasnije da upravlja poljoprivrednim zemljištem, koje je dosta usitnjeno i rascepkano.

Trenutno nema preciznih podataka koliko se poljoprivrednog zemljišta u Srbiji vodi kao napušteno, ali neki procene kažu da se godišnje ne obrađuje između 175.000 i 300.000 hektara.

Srbija je donela Zakon o poljoprivrednom zemljištvu, a jedan od značajnijih problema je, naročito u istočnom i južnom delu, napuštanje poljoprivrednog zemljišta i sela. Napušteno poljoprivredno zemljište bi moglo da se obrađuje i ukoliko bi se primenila najbolja evropska praksa, što je predviđeno projektom ‘Ruralni razvoj – efikasno upravljanje zemljištem’, to zemljište bi godišnje moglo da donese značajne prihode.

Usitnjenost i rascepkanost jedan su od ozbiljnih uzroka niske efikasnosti srpske poljoprivrede, kažu nadležni za ovu delatnost.

Podaci iz drugih država pokazuju da posle komasacije vrednost poljoprivrednog zemljišta raste na tržištu između 15 i 20 odsto.

Procena je da je do 2006. godine u Srbiji sprovedena komasacija oko 1,5 miliona hektara, tako da je preostala površina za komasaciju oko dva miliona hektara.

Jedan od važnijih rezultata projekta biće i izrada Geografskog informacionog sistema koji treba da omogući bolju kontrolu korišćenja i efikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem. Taj sistem raspolagaće svim mogućim informacijama i podacima o parcelama, kao što su: površina, vlasnik, korisnik ili zakupac, način korišćenja, kultura koja se gaji, pedološke karakteristike zemljišta…

Kroz ovaj EU projekat pripremiće se i zakonom predviđenih pet pravilnika koji treba da regulišu postupak komasacije poljoprivrednog zemljišta, korišćenje napuštenog poljoprivrednog zemljišta i postupak davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Pravilnici će se pripremati uzimajući u obzir najbolju praksu EU i iskustva stečena u pilot opštinama.