Ideja za pokretanje časopisa Istok… upravo ovde na istoku Srbije i u vremenu koje nije baš naklonjeno literaturi (ozbiljnim knjigama i književnim časopisima), u eri jedne hiperprodukcije lagane literature čiji je domet i ambicija da zadovolji tzv. kulturološke potrebe sve većeg broja problemima svakodnevice iscrpljenih čitaoca.

O časopisu govori Obren Ristić, glavni i odgovorni urednik.

– Moram reći najpre da se ideja za pokretanje novog časopisa rodila ili rađala, sazrevala već desetak godina unazad. Sazrevala je ta ideja u meni, menjala i dušu i telo, dobijala i telo i odelo da bi na kraju, tek krajem prošle ili bolje reći početkom ove godine dobila konačnu fizionomiju-časopis (knjigu kako mnogi vole da kažu) koji je pred vama.

Istok je, može se reći, dobro štivo za one druge, možda malobrojne ali one koji poseduju svu potrebnu opremu da smelo i znalački zarone u tajanstvene dubine književnosti i umetnosti uopšte.

Bilo je u početku kod mene dileme oko naziva časopisa: Zapis (Zavetine), Timakum (područje drevnog naselja) pa onda Timakus (Timok)… ali odustao sam od svega toga kad mi se nekim čudom ili Božjom promisli javilo novo ime – Istok!

Bilo je kod mene i nekih drugih dilema i ograničenja: od osnivanja 2002 sam u redakciji časopisa Bdenje u Svrljigu, neko vreme bio i urednik, kasnije kao suizdavača priključio Književni klub „Branko Miljković“ iz Knjaževca čiji sam predsednik i takođe jedan od osnivača…To su već neke praktične i proceduralne stvari i pitanja koja se postavljaju nakon onog najvažnijeg, a to je: Čemu novi časopis, čemu nešto novo ako nije drugačije. Čemu još jedan časopis u nizu već postojećih?

Onog momenta kad sam tu dilemu razrešio, preduzeo sam praktične korake:

– Osnovao sam novo udruženje UMETNIČKA AKADEMIJA ISTOK , zajedno sa (mogu slobodno da kažem – ozbiljnim ljudima) književnicima Srbom Ignjatovićem i Stojanom Bogdanovićem, sredinom prošle godine. I od tad na ideji časopisa intenzivno radimo. Najpre, naziv (a to je već i kod imena udruženja definisano), onda format (ovako neobičan, osoben) i kompletan dizajn za koji je zaslužna g-đica Jovana Banić koja je završila postiplomske studije dizajna na prestižnom italijanskom univerzitetu i tamo radi.

ISTOK? SIMBOLIKA NAZIVA?

– Istok kao znak nekih uzvišenijih, kosmičkih relacija, sunca…mora biti takav da uvek donosi nešto novo, što drugačijim sjajem obasjava postojeće… Ako Istok znači i vezuje se za izvor, istakanje, onda ono što iz njega ističe mora biti nastavak tradicije, ali bistro, iz dubine…

A upravo je prof. dr Nedeljko Bogdanović (svima ovde poznat i šire poznati stručnjak iz oblasti jezika a sve više i kao pisac…) u razgovoru za ovaj prvi broj (rubrika Živopis, a na pitanje šta misli o pokretanju jednog novog časopisa na istoku sa ovim nazivom, u stvari definisao zadatak urednika/uredništva. I on kaže:

„Voleo bih da u književnosti Istok bude nov i neponovljiv, u kritici i esejistici prodoran i nepotkupljiv, u baštini odgovoran, u celini – zanimljiv. Da je u skladu sa simbolikom svoga imena, i da je nekom potreban (stvaraocu, čitaocu, kulturi, narodu)“

RUBRIKE

Upravo ovde bih iskoristio priliku da kažem nešto u odbranu onog stava sa početka, a to je da Istok treba svojom osobenom koncepcijom da se izdvaja iz mase drugih časopisa i da zadovolji kriterijume koje nam je na početku „postavio“ NB i upravo kroz tkzv rubrike mi iskazujemo to kao načelo.

Naša antologija. Ona otvara časopis i u isključivoj je nadležnosti uredništva jer je ona antologija časopisa, redakcije, uredništva i mi smo se opredelili da sadržaj najpre otvara tradicija na koju se naslanja aktuelna književna produkcija, to je ona tradicija koja ima sve kvalitete da vaspitava sledbenike. U ovom broju to je Rade Tomić, pesnik iz Papratne podno Stare planine, u sledećim brojevima Gordana Todorović, Zoran Milić, Srba Mitrović, Slobodan Džunić…

Živopis. Zajedno sa rubrikom Naša antologija čine osobenost ovog časopisa, nešto što drugi časopisi nemaju. Ovde su zastupljeni oni autori (najpre sa ovog područja) koji su već zaokružili svoje stvaralačko delo (književno, filozofsko…) i dali značajan doprinos afirmaciji kulture, jezika, literature i umetnosti svoga naroda. Kroz razgovore, izborom iz njihovog stvaralaštva i na druge odgovarajuće načine… U ovom broju je to Nedeljko Bogdanović a u sledećim Sreten Petrović…umetnik Dragoslav Živković, Toma Mijović…možda Ljubiša Rajković Koželjac, pa što ne i Stojan Bogdanović i Srba Ignjatović iako su urednici.

Ostale rubrike: Istočnici (poezija i proza), pratiće i predstavljaće tekuću književnu produkciju domaćih autora. Mostovi će, u prevodu na srbski, donositi aktuelnu literaturu koju stvaraju autori sa drugih jezičkih područja. U ovom broju je portugalski pesnik Fernando Pesoa u prevodu Dejana Tiaga Stankovića. Trajanje (književna istorija) će pokušati da neke vrednosti koje su utemeljene, i u svom trajanju predstavljaju već književnu istoriju, donosi čitaocima za pamćenje. Ovoga puta tema je bio Njegoš. Pogledi (eseji) će imati zadatak da donose zanimljive i visoko promišljene eseje. Osvrti će skretati pažnju čitaocima na aktuelnu književnu produkciju. Zavičajnost će takođe iz broja u broj predstavljati duhovnu i materijalnu baštinu najpre sa prostora istoka Srbije kao i kulturno nasleđe srbskog naroda uopšte. U ovom broju u ovoj rubrici pored teksta Jakše Dinića, nalazi se članak prof. Kamenka Markovića o jednom značajnom ali nedovoljno nama poznatom Minićevcu (kada je on 1906.rođen to je bilo Kraljevo Selo) Ivanu Rančiću, slikaru tj. tadašnjem oficiru Kraljevine Jugoslavije, koji je tek u Švajcarskoj posle zarobljeništva gde je i završio prestižnu Školu lepih umetnosti, postao slikar… Ako sam vas ovim zaintrigrirao, čitajte Istok!

SARADNICI

Shodno programskim opredeljenjem, koncepcijom časopisa…a i svimprethodno izrečenim, mislim da sam o ovome već dosta rekao, saradnike biramo, pozivamo na saradnju one od kojih očekujemo da će našem časopisu bezbediti dostojan nivo kvaliteta. Pritom moram da napomenem da nismo u mogućnosti da honorišemo priloge, bar za sad…

Časopis će izlaziti četiri puta godišnje u sveskama. Ove godine, u planu je još jedna sveska kao broj 2. i jedna sveska kao dvobroj 3 i 4. Naravno, zbog objektivnih okolnosti i kašnjenja u startu.

FINANSIRANjE

Pitanje jednostavno i za očekivati je i takav odgovor. Ali, odgovor moram potražiti u onom već rečenom na početku: Čemu sve ovo? I čemu Umetnička akademija Istok?

Mi smo Udrženje građana i kao takvi sa ovim našim Projektom, koji kao glavne činioce podrazumeva časopis Istok, nagradu Rade Tomić i Ediciju Istok, kucamo na vrata Ministarstva kulture RS i Opštine Knjaževac, u nadi da će oni prepoznati i vrenovati ovu našu ideju i transparentnu težnju za slavljenjem našeg grada, Timočke krajine kao istoka Srbije i na kraju, književnosti, kulture i umetnosti uopšte. Sklon sam ubeđenju da kao grupa entuzijasta delujemo po onoj Njegoševoj: „Budalama kad bi verovali poete su pokolenje ludo“. Ove godine, mi smo to „pokolenje ludo“ a da li ima budala, ne mogu reći. Ali, ministarstvo nas nije podržalo kao novu organizaciju i bez časopisa Istok, koji tad još nismo imali. Nažalost, ni opštinska komisija koja je podelila 10 miliona dinara nije našla ni dinara za Istok i odbila naš projekat kao projekat sa nepotpunom dokumentacijom i sa obrazloženjem da nedostaje biografija koordinatora projekta. Dakle, biografija koja je u ovom projektu sporedna stvar pored suštine i srži projekta i uzgred, na 8 strana bila „zaheftana“ uz projekat i, gle čuda, nevidljiva komisiji a vidljiva čitavom svetu. Jer mora se priznati naše biografije: i moje malenkosti a posebno Srbe Ignjatovića i Stojana Bogdanovića, koji su uzgred i počasni građani Knjaževca, su pozamašne…) E onda je predsednik opštine izvukao kestenje iz vatre, reagovao na našu legalno upućenu žalbu i spasio što se spasiti može, iz njegove budžetske rezerve izvukao nešto malo dinara koliko da se upustimo u ovu avanturu a ostalo ćemo sami kao pravo „pokolenje ludo“ nekim artističkim metodama…Eto, izrekoh i ovo koliko samo da se zna.

ISTOK I KNjIŽEVNI KLUB BRANKO MILjKOVIĆ KNjAŽEVAC

Važi svakako za jedan od najstarijih klubova kod nas obzirom da je pod ovim imenom osnovan daleke 1970. U to vreme imao je niz značajnih aktivnosti shodno ondašnjim prilikama i za taj period od ukupno pet-šest ili desetak godina dok nije utihnuo učinjen je značajan pomak u kulturi uopšte i o tome mogu dosta da kažu radomi Videnović Ravid (bio na čelu) i dr Ljubiša Rajković Koželjac. Branko Branković je nažalost preminuo.

Nova etapa u radu ovog Kluba (ili novi početak) je od 1995. tj. od njegovog zvaničnog osnivanja kod ndležnih organa i u tom periodu do ovih dana on je zaista bio značajan činilac na kulturnoj mapi ovog prostora ali i čitave Srbije. Dugo bi bilo nabrajanje tih uspeha, aktivnosti, članstva… Ja bih malo da skratim i da samo navedem one glavne programske aktivnosti koje sam opredelio od kad sam zvanično preuzeo rukovođenje Klubom 2007, mada sam i ranije bio u užem rukovodstvu, od samog osnivanja, to je: Bdenje, časopis za književnost, umetnost i baštinu koji smo izdavali zajedno sa KC Svrljig od 2008. pa do ove godine kad smo se povukli zbog Istoka, onda nagrada „Rade Tomić“ osnovana 2002. i edicija Bdenje, koja je iznedrila preko 30-ak knjiga raznih žanrovskih opreedeljenja pa i pobedniče knjige na konkursu RT.

Pored svega ovoga, pa i onoga mnogobrojnog pozitivnog naravno što nisam nabrojao, Klub kao i svaki organizam ima svoju evoluciju i sad je u ovim 40-im godinama baš kao onaj orao koji posle 40 bira smrt ili borbu za život koja podrazumeva odlazak na najviše gore i udaranje kljunom u stenje dok najzad posle velikih muka ne otpadne stari i izraste novi kljun a onda tim kljunom regeneriše ostale delove tela… Klub će to svakako učiniti sa novim rukovodstvom koliko sutra a mi ćemo svakao pomoći, nadamo se da ima kapaciteta i odvažnosti i ako je Božje volje da bude tako.

A sa pojavom Istoka, na istoku pored starog, i nešto Novo!