Iz štampe je upravo izašla knjiga „Drugo pero“ Vlade Ilića, pesnika koji je ovogodišnji dobitnik specijalne nagrade žirija svetosavskog konkursa Narodne biblioteke „Njegoš“ za pristup poeziji Vladislava Petkovića – Disa i vešto utkane stihove u sadržaj pesme „Šarena kugla“.
Ima slobodnih slojeva nerazrešivosti onog što motiviše, dok se pesnici prepuštamo osećanju u skokovima promenljivih situacija u najneposrednijem jeziku, uspelom osećaju za impresiju, tačnu reč. Krećemo se različitim putevima, prodrvši u dalje, druge mogućnosti odgovarajućeg izraza. Oslobođen tradicionalnog uzorka autor poetske knjige „Drugo pero“ se hrabro otisnuo u istraživanje da pronađe mogućnosti ljubavi kao suštinskog izvora života, u borbi za nove odnose komunicirajući sa dispozicionom suštinom kroz postupke sukcesije slika i asocijativnog razmišljanja neuobičajene iskazne snage, koja nosi šifru svog unutrašnjeg atlasa.
„Slike za kojima Vlada Ilić u jeziku traga da bi ih uskrsao i trajno sačuvao uramljene su doživljenim senzacijama. Iskustvo je gotovo po pravilu u njihovom podtekstu, a na pesniku je, samom njegovom umeću da ih prizove i iznedri uz takvu količinu sugestivnosti, da se što efektnije urežu u čitalačku svest, da publika saoseća u toj žudnji, za jednim takvim, potpunim i taktilnim doživljajem ljubavi. Lepota je svojevrsni ženski simbol, fleksibilni sinonim ženstvenosti. Stoga, pesnik nas uvodi u potragu za bliskim dodirom i opisom, nekom vrstom posrednog poređenja. Ilić ih u svom štivu okrunjuje iznalaženjem. Naoko škrto iskazan, taj senzibilni doživljaj razastire se do krajnjih granica u drugoj vrsti identifikacije, drugačijoj po usmerenju i po relaciji, a čitaocu je prepušteno da taj tok prati“ – kaže recenzent ovog dela Nebojša Đorđević.
Ljubav približava i izjednačava, kako po sebi, tako i spolja sa onom snagom i svežinom, čineći je uopšteno prirodno neuništivom i neutrošenom. Uvod u osećanje radosne svemoći, dostupne i dosežne, skrivena dubina nutrine, neobična tačka identičnosti, taj teško uhvativi kvalitet, autor nudi na različite načine u postupku i preokupacijama da sve što je bilo, makar još jednom ponovi. Nešto kao izopšteni lirski solipsizam, koji je kontrapunt samom sebi – postoji samo jedna osoba i njeno iskustvo, koje se drugima predočava kao mogućnost.
Nadograđeni doživljaji smenjuju se u znaku, pod okriljem ljubavnog iskustva, Ilićeva ideja je da se u prostoru svoje poezije poigrava, gotovo dijaloški zbog prepletenosti i ukrštenosti u osvojenom lirskom vidokrugu, na kretanje i akciju kroz 87 pesama, Drugog pera smeštenim u celine Duo i Mono, koliko u znaku utvrđivanja lirskog identiteta, odnosno stvaralačke individualnosti i doslednosti kroz prinavljanje izražajnoog i motivacionog kruga.
Ekspresivna i asocijativna Ilićeva poezija ne sadrži velike reči i parole, ali je i bez toga između stihovanih treptaja svojevrsni „svemir u malom“, svakako dobro osmišljena i skladno prizvana slikama i upečatljivim idejama pesnikovih tokova svesti, odakle je izvučena egzistencijalna osovina života.
Knjiga „Drugo pero“ je sa tehničke strane inovativna i po pitanju sadržaja donosi niz novina, interesantan grafički pristup, za koji su se postarali, urednik ove edicije Zoran Jelenković, likovni urednik Martina Milosavljević, kao i Željana Dubaić, koja je uradila kompjutersku pripremu. Lekturu i korekturu, odradio je mrs Strahinja Đorđević, a fotografije mrs Luka Breberina.
Vlada Ilić
ŠARENA KUGLA
Sanjarima je realnost preteška disciplina,
u njoj odmah dožive poraz.
Oni imaju šarenu kuglu u kojoj vide svoj odraz.
Te boje se tope u nečijem srcu,
šarenu kuglu okreću ka suncu.
Možda sam boje video u tebi, u trenutku jednom
ne znam šta se desi,
sunce je šaralo pored mog espresa,
dok sam ispijao pogled,
a ti, hemičar, vršila si ogled,
sa žrtvom –
I NESTA ŽIVOTA I ŽIVOTU TRAGA
MOŽDA JE I SUNCE ROPSTVA TI DOPALO
Sanjarima je sve dozvoljeno,
još ovu ljubav ne smatram mrtvom.
