U godini jubileja knjaževačkog književnog kluba „Branko Miljkovič“, objavljena je i zbirka pesama „Gde ti je srce“ Marka Zarića, poetski prvenac, člana ovog udruženja.
Priroda ne narušava red, jedino je čovek ostavljen van (te) kosmičke harmonije. To u čemu odstupa zbog čudesa ka kojima žudimo, u koje ćemo verovati, od mnogo nedokučivih i neodgonetnutih pojava, koje pokreću njegov unutrašnji svemir je energija duše, ono što pripada svima kao razum i maštoviti prikaz ovog doživljaja, koji iskazujemo na različite načine.
Autopoetički iskaz u stihovnim tekstovima, koji poseduju izvesni unutrašnji izomorfizam u poetskom prvencu Marka Zarića, „Gde ti je srce“ na temu ljubavi, pesnik stihuje, iskustvom sveta, koje se povremeno narušava unutar zamućenog ogleda nje same, ljubavi, lebdeće iz (u) prošlosti voljno-nevoljne da se suoči sama sa sobom iz dubine ka spoljašosti oblikujući sjajnu metaforu, tajnu koja će biti odgonetana dok je opstanka, pesme – stihovi, citirana slova o njoj, reči, koje nije moguće prepričati, plagirati, jer su jedinstvene za svaki pojedinačni slučaj u ovom (svom)specifičnom (posebnom) doživljaju. Ljubav je junak ili junakinja, koja nadmoćno pobeđuje ili se razlivaju se stihovana osećanja, koje nose smisao svemoćan i neodoljiv i vladaju vascelim bićem razlivena i prelivena, zagonetka svih duša, pa i pesnikove – biti, postojati, voleti, ljubiti – i zar može biti bića bez ljubavi. Ljubavi, koja se u srcu može sakriti i kao izvor i uvir, kao pokretač, kao „zaljubljen na smrt“, kao zaljubljen na vasceli život, kao „Gde ti je srce“, kao ono što nastaje da bude večno. U njemu tražimo je, opipavamo, čuvamo, skromni i razmetljivi, ranjivi, snažni, sa nadom i bez nade.
Marko Zarić insistira na ljubavi kao (kroz) odnos muškarca i žene, kao kaleidoskopski uslikan prikaz njene formule koja je jedinstvena za svaki pojedinačni slučaj – ako ljubavi nemam, ništa sam i unapred i unazad, dok se ne pojavi druga duša i telo, koje ćete nazvati – „moja ljubav“ – kaže Nebojša Đorđević, recenzent.
Marko Zarić stvara svoju čaroliju svoju stilsku vežbu vatrom sopstvenog bića, stihovanu predstavu o odnosu slike i reči, čime potvrđuje svoj poetski impuls i identitet. Vezani stihovi, način prilaženja temi, veština obrade kojom se snalazi, autentičnost i upečatljivost rukopisa i prodor po snažnom koloritu složenog sistema emocionalnosti preporučuje psihoportret u radu i usmeravanju čitatalačke pažnje.
Knjigu potpisuju i Željana Dubaić u komputerrskoj pripremi, Adam Tomić, kao urednik, Obren Ristić za izdavača, Milijan Srejić i Goran Petrović, kao članovi redakcije, mrs Strahinja Đorđević, kao lektor – korektor, idejno rešenje korica uradio je mrs Luka Breberina a fotografije Vlada Ilić.
svoju čaroliju svoju stilsku vežbu vatrom
sopstvenog bića, stihovanu predstavu o odnosu
slike i reči, čime potvrđuje svoj poetski
impuls i identitet. Vezani stihovi, način
prilaženja temi, veština obrade kojom se
snalazi, autentičnost i upečatljivost rukopisa
i prodor po snažnom koloritu složenog
sistema emocionalnosti preporučuje
psihoportret u radu i usmeravanju čitatalačke
pažnje.